Сунце туђег неба

Пролазе године, остају за нама
нико се не јавља, не пише нам нико
знао сам да одлазе али нисам знао
да болеће то баш оволико.

Одлазе да снове претворе у јаву
окушају срећу, па како им буде
то је њихов избор
прилика да сами себи суде.

О, о, о...хеј, хеј
И пензионери и милионери,
радници, нерадници и сељаци,
маме, тате, секе, бате
одлазе сви и никад неће
да се врате.

Старе фотографије гледамо са сетом,
туга и осуда боре се све тише,
ко је крив што жели да преживи,
ја сам ту, покушавам да дишем.

Ко је ту паметан, а ко је будала
разбијам главу још увек око тога,
сунцег туђег неба не греје ко наше
ово наше више неће имати кога.

Пролазе године, само се лица мењају,
сваки пут кад пожелим
жеље све даље постају.