Sunce tuđeg neba

Prolaze godine, ostaju za nama
niko se ne javlja, ne piše nam niko
znao sam da odlaze ali nisam znao
da boleće to baš ovoliko.

Odlaze da snove pretvore u javu
okušaju sreću, pa kako im bude
to je njihov izbor
prilika da sami sebi sude.

O,o,o......hej,hej
I penzioneri i milioneri,
radnici, neradnici i seljaci,
mame, tate, seke, bate
odlaze svi i nikad neće
da se vrate.

Stare fotografije gledamo sa setom,
tuga i osuda bore se sve tiše,
ko je kriv što želi da preživi,
ja sam tu, pokušavam da dišem.

Ko je tu pametan, a ko je budala
razbijam glavu još uvek oko toga,
sunce tuđeg neba ne greje ko naše
ovo naše više neće imati koga.

Prolaze godine, samo se lica menjaju,
svaki put kad poželim
želje sve dalje postaju.