Глупи осећај

Како се зовем некад се сетим
имена свог и пријатеља својих,
увек у журби тек стижем да дишем
где су се скрили сви снови моји.

Радим до зоре, спавам кад стигнем
пузим и цинкам за мале паре,
пролази време ја ни корак даље
заједно са мном сви осећаји старе.

Шта је од свега остало?
Нема ничег што сам волео.

Хеј, шта ми остаје?
Нема краја мојој срећи.
Глупи осећај
данас мањи сутра већи.

Није све црно, још увек живим,
мрвица има на сваком поду.
Она ме воли, с њом је све дивно,
чекамо само да гости оду.

Како се зовем некад се сетим,
путовања и пијанки до зоре,
свет се мења део сам те море
веома срећан што није ми горе.

Да ли си сигуран
да било је пре
боље него што
то сада мисли говоре?
Тад си био млађи
дан је био краћи,
за све што ти треба
мог'о си се снаћи.
Тад си био бољи,
чинило се да је
све по твојој вољи.