 |
Идеја о настанку овог бенда родила се негде у дубини величанственог мозга нашег,
обожаваног до идолопоклонства, неприкосновеног Вође Игора Олујића, вокланог солисте и фронтмена.
Неозбиљни песимисти почињу са радом кад се Игору прикључују басиста Дејан Пурић, "златни прсти средње Бачке",
виртоуз на четири жице, идол нашег Вође који је такође басиста, и гитариста Боки Мишић, пратећи вокал,
притајени текстописац и композитор који постаје активанонда када је бенду потребна мелодична песма и
кад сви остали остану без идеје.Неко време радимо као тројка уз помоћ сомборских музичара који нам помажу
код живих свирки. Убрзо двојица од њих постају стални чланови: бубњар Давор Демоња - "октопод за бубњевима,
кад је расположен, секс-симбол бенда, љубимац женског рода, њихова вечита чежња и мета. Захваљујући њему наше
супруге и девојке спавају мирно. И клавијатуриста, хармоникаш и пратећи вокал Дамир Демоња - апсолутни слухиста,
наш дигитални штимер, тонски сниматељ, продуцент, човек челичних живаца, који је за разлику од старијег брата
озбиљан момак. Такође је изразито диван отац и супруг.
Бенд улази у студио и почиње да ради демо снимке уз помоћ дувачких секција бендова из Сомбора -
Line Out и Rich Bitch, а онда се изненада појавио ОН - кларинетиста Пеђа Маћуш - краљ трски и
ваздушних струјања, вечити швалер и заводник, велика опасност по девојке и још већа за удате жене.
Као појачање Давору у бенд долази Денис Јербић - перкусиониста, носилац невероватне позитивне
енергије који даје свој печат живим наступима овог бенда, уз Давора чини фантастични ударачки део
ритам секције уз чије лупање је готово немогуће стојати мирно на концертима.
После једне успешне свирке десило се нешто за нас неочекивано, Игор Мартинко,
један од најбољих музичарау Војводини, мултиинструменталиста, музички фанатик савршеног слуха,
питао је Бокија да ли се и он може придружити овој веселој дружини. Од тог дана он је постао виолиниста
и трубач Неозбиљних песимиста а и свирач свега осталог по потреби. Својим уласком донео је свежину,
промене у звуку (сад донекле звучимо артикулисаније) а својим визијама неке нове ширине у нашу музику.
Из пословних разлога и путовања у иностранство један од оснивача, басиста Пурке, морао је да напусти групу.
На његов предлог његово место је попунио мали човек великих квалитета Драган Томић, који је од самог почетка
пратио наш рад.Својим стилом свирања изузетно се уклопио у нашу музику и својим гласом осетно обогатио пратеће
вокале Песимиста.
Неозбиљни песимисти су у ствари група ентузијаста, окупљена око реализовања идеја културног оплемењивања нације
и покушаја обраћања омладини, нарочито оној већини, морално посрнулој. Оној омладини која одраста под утицајем
великих медијских кућа које свесно намећу културни и модни имиџ широким масама људи (како се обући, коју музику
слушати, шта јести, како изгледати, шта читати, шта је IN а шта OUT) и које стварају униформну и затупљену омладину,
искривљеног схватања и система вредновања, која јединку која размишља на свој начин, живи по свом нахођењу и формира
сопствене критеријуме вредновања, сматра изопаченоми одбацује је.
Oсуђујемо и то што те медијске куће у намери да створе од нас напредну европску и светску нацију са запада сервирају,
што је интересантно, углавном глупости којих се и тамо нормални људи гнушају. Ми смо за очување традиционалних вредности
и борци против глобализма.
Због наведених разлога текстови су нам углавном мрачни, горки, упаковани у веселе лаке ноте које су прихватљиве ширим
народним масама. Име Неозбиљни песимисти је у ствари опис наше музике.
|
